Rudno ležište

(engl. ore deposit) predstavlja prirodnu akumulaciju minerala koji imaju ekonomsku vrijednost ili se eksploatiraju u određenu društveno korisnu svrhu [1].  Ležište je izgrađeno od rudnih i jalovinskih minerala. Poželjno je da ležište bude obogaćeno na rudne minerale u odnosu na jalovinske.

Da bi neko ležište bilo ekonomski isplativo mora zadovoljiti navedene kriterije:[2]

  1. Ležište mora imati dobru koncentraciju željenog metala. Koja je dobra koncentracija ovisi o željenom materijalu. Ako je u pitanju željezo dobra koncentracija je preko 50 %, cinka 5 %, a platine samo 1 g/t.
  2. Ukoliko ležište sadrži određeni koprodukt ili više njih, ležište je dodatno isplativo. Pozitivni koprodukti su oni koji imaju dobru cijenu i nisu toksični (npr. Au, Ag, Cu), te samim time daju dodatnu isplativost ležištu. Isto tako, ako su koprodukti toksični (Hg, As, Cd), to daje negativne bodove ležištu jer je potrebno ulagati i odlaganje toksičnih materijala.
  3. Potrebno je proučiti mineralnu formu i oblik.
  4. Poželjno je da otvaranje ležišta ne uzrokuje određeni ekološki problem.
  5. Neke države potiču rudarenje te ih samim time oslobađaju poreza, dok druge naplačuju izrazito velike poreze što pak nije isplativo.
  6. Politička situacija može bitno utjecati na isplativost ležišta. Tako u Afganistanu postoje mnoga značajna ležišta ali ni jedna kompanija ne želi ulagati u infrastrukturu.

Klasifikacija rudnih ležišta:

Kasifikacija ležišta slična je osnovnoj klasifikaciji stijena. Einauidi je podjelio ležišta vrlo jednostavno na magmatska, hidrotermalna i sedimentna ležišta [3]. Klasifikacija je izvršena na temelju procesa formiranja ležišta i stijena domaćina. Kod magmatskih i sedimentnih ležišta mineralizacija se odvija istovremeno postanku stijene domaćina.
Metamorfizam nema bitan utjecaj na formiranje ležišta. Ukoliko dođe do metamorfoze određenog ležišta, povišenje temperature i/ili tlaka ne predstavljaju temeljni proces nastanka ležišta.

podjela_rudnih_lezistaHidrotermalna ležišta mogu nastati određenim metamorfnim procesima. Isto tako, mogu nastati iz primarno magmatskih ili sedimentnih stijena. Za njihov postanak zaslužni su cirkulirajući fluidi koji nisu magmatskog porijekla. Fluidi mogu biti oslobođeni uslijed metamorfnih dehidratacijskih reakcija, kompakcije sedimenata ili se radi o meteorskoj vodi. Prema tome, najprihvaćenija podjela ležišta je na ležišta nastala magmatskim procesima, ležišta nastala hidrotermalnim procesima i sedimentna ležišta.

Korišteni izvori   [ + ]

1. http://www.britannica.com/science/ore-deposit
2. Strmić-Palinkaš, S., Predavanja iz kolegija Geologija mineralnih ležišt, Zagreb: Geološki odsjek Prirodoslovno-matematičkog fakulteta
3. Robb, L., (2005), Introdiction to Ore-Forming Processes, Carlton, Victoria, Australija: Blackwell Science Ltd

Da li vam je ovaj članak pomogao?

Povezane objave

Ostavi svoj komentar…