Česti rudni i jalovinski minerali

Procjenjeno je da je opisano otprilike 3800 minerala u prirodi (Battey and Pring, 1997). Samo mali broj minerala izgrađuje Zemljinu koru kao glavni minerali. Također, relativno mali broj minerala izgrađuje večinu ekonomski isplativih rudna ležišta. Slijedeća podjela rudnih minerala zasniva se na temelju kemijskog sastava, i to prema anionu u spoju. Također pobrojani su i češći jalovinski minerali. Jalovinski minerali predstavljaju minerale rudnog ležišta, ali koji ne predstavljaju izvor željenog eksploatiranog materijala niti imaju ikakvu ekonomsku vrijednost. Minerali su podjeljeni u 6 razreda – samorodni elementi, halogenidi, sulfati i sulfatne soli, oksidi i hidroksidi, oksi-soli(karbonati, fosfati, volframati, sulfati), i silikati[1].

1 Samorodni elementi
Metali i nemetali postoje u prirodi u elementarnom stanju, gdje samo jedan element postoji u strukturi. Bakar, srebro, zlato i platinu karakterizira kubično slaganje atoma, visoka specifična težina, kao i činjenica da su relativno mekani. Ugljikovi atomi u dijamantu povezani su tetraedrijski formirajući vrlo tvrde i prozirne kristale. Sumpor se pojavljuje u obliku prstenova sastavljenih od 8 atoma, kao i u formama bipiramida ili čak amorfan.

Metali                          Nemetali
Zlato– Au                    Sumpor – S
Srebro – Ag                Dijamant – C
Platina – Pt                 Grafit – C
Paladij – Pd
Bakar – Cu

2 Halogenidi
Halogenidni razred minerala sadrži spojeve koje karakterizira ionska veza. Minerali halit i silvit su kubični, imaju jednostavne kemijske formule i imaju veliku topljivost u vodi. Halogenidi ponekad tvore rudne minerale, kao što su klorargirit ili atakamit.

Halit – NaCl
Syilvit – KCl
Klorargirit – AgCl
Fluorit – CaF2
Atakamit – Cu2Cl(OH)3

3 Sulfidi i sulfo-soli
Ovo je vrlo velik i složen razred minerala kod kojih je prisutna veza ionskog i kovalentnog karaktera.  Sulfidi imaju generalnu formulu AMXP, gdje je X veći atom,  uglavnom S, ali može biti i As, Sb, Te, Bi, ili Se. A predstavlja jedan ili više metala. Sulfo-soli slabije se pojavljuju od sulfida i imaju generalnu formulu AMBNXP, gdje je A  Ag, Cu, ili Pb. B je uobičajeno As, Sb, ili Bi, i X je S. Gotovo svi sulfidi i sulfo-soli su opaki, teški i imaju metaličan do polumetaličan sjaj.

Sulfidi
Halkozit – Cu2S
Bornit – Cu5FeS4
Galenit – PbS
Sfalerit – ZnS
Halkopirit – CuFeS2
Pirrhotit – Fe1–xS
Pentlandit – (Fe,Ni)9S8
Millerit – NiS
Covellit – CuS
Cinnabarit – HgS
Skutterudit – (Co,Ni)As3
Kobaltit – CoAsS
Molibdenit – MoS2
Realgar – AsS
Auripiment – As2S3
Stibnit – Sb2S3
Bizmuthinit – Bi2S3
Argentit – Ag2S
Pirit – FeS2
Laurit – RuS2

Sulfo-soli
Tetraedrit – (Cu,Ag)12Sb4S13
Tennantit – (Cu,Ag)12As4S13
Enargit – Cu3AsS4

4 Oksidi i hidroksidi
Ovaj mineralni razred varira u svojstvima, ali generalna karakteristika minerala je spoj jednog ili više metala s kisikom ili hidroksidom. Preferirano imaju ionsku vezu. Oksidi mogu biti tvrdi, visoke specifične gustoće (magnetit, kasiterit). Nasuprot tome, produkti hidrotermalne alteracije i trošenja (hematit, anatas, piroluzit) mogu biti vrlo mekani i male specifične težine. Hidroksidi, kao što su gibbsit i goethit produkti su izrazitog trošenja i alteracija.

Oksidi
Kuprit – Cu2O
Hematit – Fe2O3
Ilmenit – FeTiO3
Magnetit – Fe3O4
Kromit – FeCr2O4
Rutil – TiO2
Anatas – TiO2
Piroluzit – MnO2
Kasiterit – SnO2
Uraninit – UO2
Torijanit – ThO2
Kolumbit-tantalit – (Fe,Mn)(Nb,Ta)2O6
Hidroksidi (i oksihidroksidi)
Goethit – FeO(OH)
Gibbsit – Al(OH)3
Boehmit – AlO(OH)
Manganit – MnO(OH)

5 Karbonati i oksi-soli
Karbonatni razred minerala nastaje kada se karbonatni anion (CO32-) veže na katione kao što su kalcij, magnezij, željezo, itd. Hidroksilni i hidratni karbonati mogu biti formirani kao rezultat trošenja i alteracija. Ostale oksi-soli, kao što su volframati, sulfati, fosfati, i vanadati, analogni su karbonatima, ali su izgrađeni od anionske grupe XOn4-, gdje X predstavlja W, S, P, V, itd. Razredi ostalih soli u klasičnoj mineralogiji razvrstani su zasebno. Zbog malog broja bitnih minerala unutar navedenih razreda, svrstavaju se zajedno pod zajedničkim nazivom oksi-soli.

Karbonati
Kalcit – CaCO3
Dolomit – CaMg(CO3)2
Ankerit – CaFe(CO3)2
Siderit – FeCO3
Rodokrozit – MnCO3
Smithsonit – ZnCO3
Cerusit – PbCO3
Azurit – Cu3(OH)2(CO3)2
Malahit – Cu2(OH)2CO3

Wolframati
Scheelit – CaWO4
Wolframit – (Fe,Mn)WO4

Sulfati
Barit – BaSO4
Anhidrit – CaSO4
Alunit – KAl3(OH)6(SO4)2
Gips – CaSO4.2H2O
Epsomit – MgSO4×7H2O

Fosfati
Ksenotim – YPO4
Monacit – (Ce,La,Th)PO4
Apatit – Ca5(PO4)3(F,Cl,OH)

Vanadati
Carnotit – K2(UO2)(VO4)2×3H2O

6 Silikati
Veliki dio Zemljine kore kao i plašta izgrađen je od silikata koji mogu biti dodatno podjeljeni na podgrupe bazirani na strukturi i položaju SiO44- tetraedra. Silikati minerali generalno su tvrdi, rezistentni i neprozirni . Večina silikata ne smatra se rudnim mineralom te kao takvi ne čine zanimljiv dio rudnog ležišta. Prema tome, slijedeća lista minerala biti će nadopunjena silikatima smatranim jalovinskim mineralima ili produktima alteracije. Neki silikati, kao cirkon i spodumen, Bitni su rudni minerali i kao takvi predstavljaju osnovne minerale za dobivanje litija i cirkonija. Ostali, kao naprimjer kaolinit, eksploatiraju se zbog svojih unutrašnjih svojstava (kao glina u keramičkoj industriji).
Tektosilikati
Kvarc – SiO2
Ortoklas – (K,Na)AlSi3O8
Albit – (Na,Ca)AlSi3O8
Scapolit – (Na,Ca)4[(Al,Si)4O8)]3 (Cl, CO3)
Zeolit (analcim) – NaAlSi2O6×H2O

Nezosilikati
Cirkon – Zr(SiO4)
Granat (almandin) – Fe3Al2(SiO4)3
Granat (grossular) – Ca3Al2(SiO4)3
Sillimanit – Al2SiO5
Topaz – Al2SiO4(F,OH)2
Kloritoid – (Fe,Mg,Mn)2(Al,Fe)Al3O2(SiO4)2(OH)4

Ciklosilikati
Beril – Be3Al2Si6O18
Tourmalin – (Na,Ca)(Mg,Fe,Mn,Al)3(Al,Mg,Fe)6Si6O18(BO3)3(OH,F)4

Sorosilikati
Lawsonit – CaAl2Si2O7(OH)2×H2O
Epidot – Ca2(Al,Fe)3Si3O12(OH)

Filosilikati
Kaolinit – Al4Si4O10(OH)8
Montmorillonit – (Na,Ca)0.3(Al,Mg)2Si4O10(OH)2×nH2O
Ilit – KAl2(Si,Al)4O10(H2O)(OH)2
Pirofilit – Al2Si4O10(OH)2
Talk – Mg3Si4O10(OH)2
Muskovit – KAl2(AlSi3O10)(OH)2
Biotit – K(Fe,Mg)3(Al,Fe)Si3O10(OH,F)2
Lepidolit – K(Li,Al)3(Si,Al)4O10(OH,F)2
Klorit – (Fe,Mg,Al)5–6(Si,Al)4O10(OH)8

Inosilikati
Tremolit-actinolit – Ca2(Fe,Mg)5Si8O22(OH)2
Spodumen – LiAlSi2O6
Wollastonit – CaSiO3

Neutvrđena struktura
Krizokola – (Cu,Al)2H2Si2O5(OH)4×nH2O

Korišteni izvori   [ + ]

1. Robb, L., (2005), Introdiction to Ore-Forming Processes, Carlton, Victoria, Australija: Blackwell Science Ltd

Da li vam je ovaj članak pomogao?

Povezane objave

Ostavi svoj komentar…